Buket za moju voljenu

Njegova usta su se igrala njenim. Liznuo je ivicu njenih usana dok nije shvatila da želi da ih razdvoji. Mali, nejasni deo njenog mozga tražio je da mu se preda ali onaj veći je odolevao.

Rukama je pritisnula njegove grudi, spremna da ga odgurne ali je njeno telo imalo drugačije namere. Prsti su se svili oko ivica njegovog sakoa i privukle ga sebi. Otvorila je usta iako nije imala nameru da mu pruži to zadovoljstvo.

I potom se izgubila.

Dokle god je, gotovo svakodnevno, bude obarao s nogu, ona će biti najsrećnija žena na svetu.

Provukao je ruku iza njenih leđa i predao joj buket. Pregršt amaranta, cvetova limuna, magnolije, ružičastih karanfila, belih ruža i crvenih lala bio je toliko velik da će odavde morati da pozajmi ogromnu vazu kako bi ga odnela u stan. Sam buket nije bio toliko lep ali je ona znala šta svaki cvet predstavlja. Pa ipak, nije znala da li i donosilac to zna.

„Moraćeš da spustiš cveće ako želiš da razgovaram s tobom.“

„Nadao sam se da ću dobiti malo prostora“, oglasio se Deksov divni glas koji joj je grejao srce i pričinjavao neobuzdano zadovoljstvo.

Ali, on nije trebalo da bude ovde niti je trebalo da se još trudi a svakako nije trebalo da joj pokloni cveće koje predstavlja vernu ljubav, večnu ljubav, poštovanje i privrženost. Ako je uopšte znao njihovo značenje.

I gde ih je, kog đavola, nabavio? Ona svakako nije imala takvu porudžbinu u poslednjih dvadeset četi­ri sata.

Naglo se okrenula i prstom ga podbola postrance. „Gde si ga nabavio?“

„Dole u bakalnici.“

Podbočila se, još uvek se nije izbavio iz nevolje. „Otišao si u bakalnicu da kupiš buket cveća?!“

„Još jedan pogrešan potez u nizu pogrešnih poteza“, odvratio je i spustio cveće, okrenuvši ga da visi naopačke. „Otići ću.“ Okrenuo se u nameri da ispuni izrečeno. Izgledao je dotučeno, što nije mogla da dozvoli.

„Nisam rekla da ga neću uzeti.“

Nije se okrenuo. Zastao je na pola puta do vrata i teško uzdahnuo. „Izvini što te nisam zvao.“

Srce joj je prepuklo. Uzdahnuo je kao da je kraj sveta, i to zbog nje. „Da li uopšte znaš šta držiš u rukama?“

Ovog puta se okrenuo i pokazao svaki cvet, izbegavajući njen pogled. „Amarant je neprolazna ljubav i večnost, cvetovi limuna su vernost u ljubavi, magnolije su postojanost, ružičasti karanfil je ljubav žene, bele ruže su srećna ljubav a crvene lale su moja izjava ljubavi.“