Imigracije

u nepoznatom, neprijateljskom svetu, koji je bio uređen po neshvatljivim pravilima, u gradu u kome ljudi nisu šetali ulicama, u kome nije bilo moguće skoknuti do prodavnice na ćošku da bi se kupila so, jer male prodavnice uopšte nisu postojale, bez kafića, bez viđanja sa poznanicima, u gradu koji se sastojao od pravolinijskih ulica, koje su bez izuzetka išle ili u pravcu sever-jug ili istok-zapad, na kojima nije mogla da pronađe ni jedan jedini slučajno iznikli žbun, nijedan ugao obrastao samoniklom travom, jer je čak i trava duž autoputeva bila odlučno pokošena, ujednačeno i sistematično. Koliki je strah od prirode osećala ta mlada nacija, koja je odlučila da ujarmi celi divlji kontinent kad se tako pomno zatvara iza vrata kuća i automobila, neprekidno ograđuje, preseca i poravnava, nastojeći da na taj način pokori čak i najmanju neposlušnost prirode?

Da li ljudi koji žive u slamovima imaju neuroze, da li im se dešava da pate od depresije? Ili ne mogu sebi da dopuste takav luksuz i zadovoljavaju se prostim tifusom, neprefinjenim tetanusom ili difterijom?

uvek sam se bojala da bi neka nepažljiva, površna primedba, nemarno dobačena, mogla da me demaskira, otkrije zastrašujuću istinu o mom lošem ukusu i primitivnoj unutrašnjoj konstrukciji.