Preživeti haos

Zašto se obraćamo nekoj osobi? Ili zašto joj se ne obraćamo? Zašto komuniciramo na jedan, a ne na drugi način? Zašto govorimo to što govorimo? Ili, zašto ne govorimo ono o čemu ćutimo?
Pitanje o tome zašto je „ZAŠTO“ ključ ne samo (dobre, efikasne, uspešne, promišljene) komunikacije nego i razumevanja sveta i naše sopstvene pozicije u njemu, vodi nas do temeljnih filozofskih promišljanja o svrsi našeg angažovanja s drugima i vrednostima koje nas orijentišu u našim akcijama.

Kada bih imao jedan sat da rešim neki problem, a moj život zavisio od njegovog rešenja, proveo bih prvih 55 minuta u traženju pravog pitanja... jer onda kada znam pravo pitanje, mogao bih da rešim problem za manje od pet minuta.

Albert Ajnštajn

KO?

KOME?

ŠTA?

ZAŠTO?

Iako su sva ova pitanja važna, jedno ima poseban značaj.

A to pitanje je „Zašto?“

Zašto se obraćamo nekoj osobi? Ili zašto joj se ne obraćamo? Zašto komuniciramo na jedan, a ne na drugi način? Zašto govorimo to što govorimo? Ili, zašto ne govorimo ono o čemu ćutimo?

U grčkoj mitologiji haos označava stanje koje prethodi stvaranju sveta. Bez haosa koji je bio na početku nema ni kosmosa (κόσμος), odnosno poretka.

savremena teorija komunikacije i informacije uvela je u opticaj sličan pojam, pojam entropije. Pojam entropije je preuzet iz termodinamike, a u teoriji informacija je definisan kao stanje podjednake verovatnoće, kojem teže svi elementi nekog sistema.

Ako sledimo Aristotela, jasno je da je najbolje rešenje u balansu. A da bi se on postigao, najpre moramo da se vaspitavamo u vrlini. Vaspitanje u vrlini temelji se na principu srednje mere, što će reći ni premalo ni suviše, nego uvek zlatna sredina. Samo tako postižemo sposobnost da se u komunikaciji, najpre sa sobom, a potom i s drugima, vladamo suvereno, da postupamo s integritetom, da se minimalno žalimo na propuštene prilike, kao i da uvažavamo činjenicu da i drugi ljudi nešto žele.

Ali takođe, od drugih ljudi u svom okruženju usvajamo pogled na svet i vrednosni sistem.
Drugi su neophodni da bismo znali ko smo.

Najpre, neprekidna hiperprodukcija reči, slika, diskursa i narativa, ponuda, paketa, lica i informacija proizvodi entropiju, dakle, haos.

Pojam entropije je preuzet iz termodinamike, a u teoriji informacija je definisan kao stanje podjednake verovatnoće, kojem teže svi elementi nekog sistema.

budući da proces samoozdravljenja i vraćanja „u osu“ započinje pažljivim osluškivanjem poruka koje nam, između ostalog, šalje naše telo.