Francisko Azevedo

Palmin pirinač

„Porodica je jelo koje se teško sprema. Potrebno je mnogo sastojaka. Problem je sakupiti ih sve — posebno oko Božića i Nove godine. Kvalitet lonca tu je malo važan; za porodicu je potrebno hrabrosti, predanosti i strpljenja. Nije to za svakoga. Ima tu raznih trikova, tajni, nepredvidljivog. Ponekad čoveku dođe čak i da digne ruke. Draža mu je nelagodnost praznog stomaka. Spopadne ga lenjost, poznati nedostatak mašte kad treba da smisli šta će da pojede, i ona mučnina. Ali život — zelena maslinka na čačkalici — uvek nađe načina da nas podstakne i da nam otvori apetit. Vreme postavi sto, odredi broj stolica i mesta. Najednom, kao nekim čudom, porodica je servirana. Jedan ispadne najpametniji od svih. Drugi bude taman kako treba, najveseliji i najdruželjubiviji, prijatelj svima. Treći — ko bi rekao? — očvrsnuo je, ogrubeo, sazreo pre vremena. Ovaj je najdeblji, velikodušan, zadovoljan i bogat. Onaj je iznenadio sve i otišao da živi negde daleko. Ova — zaljubljena, više od svih. Ona druga — najdoslednija.“

Antonio, koji je kuvar, za proslavu svog osamdeset osmog rođendana priprema porodični ručak na kojem želi da okupi sve: svoju ženu i decu, unuke, braću, sestru i njihove potomke. Njegova porodica, koja je emigrirala iz Portugala u Brazil pre sto godina, nikako nije savršena. Umesto toga, svašta se događalo: venčanja, svađe, razvodi, intrige, proslave, rođenja i smrti.
Kroz Antonijeva sećanja, izlaze na videlo i lepo i ružno — ali svi događaji imaju nešto zajedničko. To je pirinač, mističan i svet, koji nikad ne truli. Pirinač kojim su mladenci, osnivači porodice, zasuti na dan svog venčanja, a koji im je tetka Palma darovala kao svadbeni poklon. Pirinač posejan u zemlju, pao s neba kao mana u pustinji i sakupljen s kamena — simbol je plodnosti i večne ljubavi.
Topla, porodična priča, prepuna inteligentnog humora i poučnih izreka, odvodi čitaoca u magični svet latinoameričkog mentaliteta i tamošnjih običaja. Tu je sve što čini jednu porodicu — ublaženo ljubavlju pisca koji nam se obraća osobenom poetikom.
294 štampane stranice
Prvi put objavljeno
2008
Godina izdavanja
2015
Da li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎

Utisci

    Svetlana Jelićje podelio/la utisakпре 6 месеци
    👍Vredna čitanja
    🔮Kompleksna
    💡Poučna

    Za sve tetke ovog sveta, čarobnice i dobre vile one srećne dece, koja ih imaju, i koja uz njih rastu u bolje, nežnije i bogatije ljude...
    Tetke su zakon!

    b3509798177je podelio/la utisakпре 6 месеци

    Predivna porodicna saga ,uxivala Sam!

    Inesje podelio/la utisakпре 2 месеца
    👍Vredna čitanja
    🔮Kompleksna

Citati

    Svetlana Jelićje citiraoпре 6 месеци
    U osamdeset osmoj godini smem da buncam koliko god hoću. Bunilo mozak dopušta. Čak ga i ohrabruje. Zabavno je Gospodu Bogu. Plodna mašta, fantastični realizam: vrline starca i deteta. Lepo je biti prastaro dete, ponovo učiti i izmišljati priče i s lakoćom ih zaboravljati, hraniti snove, ne pamtiti nikoga ni po dobru ni po zlu, ne zadržavati se ni na čemu što traje više od jednog dana.
    Svetlana Jelićje citiraoпре 6 месеци
    Jeste, zaista se trudimo da razumemo samo ono što je loše. Ono što je dobro jednostavno proživimo, bez velikih tajni. Ako smo zdravi, ako sklopimo dobar posao, ako nam je dete dobro, mislimo da tako mora da bude i gotovo. Pitamo se zašto tek onda kad nam nešto smeta ili nas čini nesrećnima – onda pitanjima nema kraja. Za ono što nas raduje nema pitanja, samo pozitivnih usklika – život ide dalje, a mi to i ne primećujemo. U sreći, sve ima smisla. Univerzum postaje lak i jednostavan, kao neki fantastičan mađioničarski trik.
    lexydimje citiralaпре 14 дана
    Svejedno, breg ili Muhamed, moraće da dođe k meni

Na policama za knjige

    Bookmate
    Knjiga Nedelje
    • 132
    • 10.7K
    Agencija TEA BOOKS
    Agencija TEA BOOKS
    • 196
    • 90
    Vladan Radojičić
    Романи
    • 944
    • 29
    rosandictea
    Classics
    • 41
    Sandra
    Knjige 2
    • 3
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)