Citati iz knjige „Prilagodljivi mozak“ autora Norman Dojdž

Na primer, kod nekih depresija prefrontalna kora je delimično neaktivna i ne funkcioniše dovoljno dobro. Paskval-Leoneov tim prvi je pokazao da je visokofrekventna transkranijalna magnetna stimulacija delotvorna u lečenju teških oblika depresije. Sedamdeset posto pacijenata kojima tradicionalni tretmani nisu pomogli uspelo je da postigne poboljšanje uz pomoć visokofrekventne magnetne stimulacije, dok je negativnih pratećih efekata pritom bilo manje nego prilikom lečenja medikamentima.
Vilajanur Subramanijan Ramačandran
Svaki neuron ima tri dela. Dendriti su razgranati izraštaji koji primaju ono što šalju drugi neuroni. Dendriti uviru u ćelijsko telo neurona, u kome se nalazi njegova DNK i obavljaju metabolički procesi neophodni za održavanje života ćelije. Akson je živi provodnik, koji po dužini varira od mikroskopski kratkih u mozgu do onih koji vode do nožnih prstiju i mogu biti dugi i dva metra. Aksoni se često porede s provodnicima jer prenose električne impulse vrlo velikom brzinom – od tri do trista kilometara na sat – do dendrita susednih neurona.

Neuron prima dve vrste signala – signale koji ga pobuđuju i signale koji ga inhibiraju. Ako primi dovoljno pobuđujućih signala od drugih neurona, neuron će i sam poslati signal. Kada primi dovoljno inhibitornih signala, smanjuje se verovatnoća da će sam poslati signal. Aksoni se ne dodiruju sa susednim dendritima. Razdvajaju ih mikroskopski prostori koji se zovu sinapse. Kad električni signal stigne do kraja aksona, on deluje kao okidač za upućivanje hemijskog nosioca poruke – neurotransmitera – u sinapsu. Neurotransmiter otpluta do dendrita susednog neurona i pobuđuje ga ili inhibira. Kad kažemo da se neuroni prepovezuju, mislimo na promene koje se dešavaju u sinapsama i koje jačaju i povećavaju ili slabe i smanjuju veze među neuronima.
Jedno od velikih Penfildovih otkrića bilo je da su čulna i motorička mapa našeg mozga, isto kao i geografske karte, topografske, što znači da su oblasti koje se nalaze jedna uz drugu na površini tela po pravilu takođe jedna uz drugu i na moždanoj mapi. Penfild je osim toga otkrio da, kada dodirne određene delove mozga, aktivira davno pokopane uspomene iz detinjstva ili snolike prizore, što je upućivalo na to da su više mentalne delatnosti takođe mapirane u mozgu.
Barbare Arousmit Jang
Neki kompulzivno hvataju beleške da ne bi zaboravili. U težim slučajevima ne mogu da isprate reči neke pesme od početka do kraja i zbog preopterećenja se prosto isključuju. Nekima je teško da upamte ne samo ono što je izgovoreno nego i sopstvene misli, zato što im je verbalno mišljenje usporeno. Ovaj nedostatak leči se pomoću učenja napamet.
rosečno ljudsko biće može bez napora da zapamti sedam nepovezanih stavki, kao što je na primer telefonski broj od sedam cifara, dok ljudi s ovakvim poremećajem pamte svega dve ili tri.
U Školi Arousmit vežbe za mozak ovog dečaka obuhvatale su praćenje zamršenih linija da bi se podsticajno delovalo na neurone u defektnoj premotoričkoj oblasti. Barbara je otkrila da vežbe s praćenjem linija poboljšavaju kod ovakve dece i govor, i čitanje, i pisanje.
Kad govorimo, naš mozak pretvara jedan niz simbola – glasove i reči kojima izražavamo misao – u niz pokreta koje izvode mišići jezika i usana. Barbara veruje, ponovo sledeći Lurijina istraživanja, da ove pokrete povezuje premotorička oblast na levoj strani kore velikog mozga.
Metak je ostao u levoj hemisferi mozga, na spoju tri glavne opažajne oblasti, gde se susreću slepoočni režanj, koji obrađuje zvuk i jezik, potiljačni režanj, koji obrađuje vizuelne slike, i temeni režanj, koji obrađuje prostorne odnose i integriše informacije koje šalju različita čula. Tu na toj tromeđi sastavljaju se i povezuju opažajni podaci iz sve tri te oblasti.
Lezije u desnom prefrontalnom režnju oštećuju sposobnost predviđanja. Ljudi s takvim oštećenjima neće uvideti suštinu filma koji gledaju niti shvatiti ka čemu se kreće zaplet.
Drugim rečima, obe hemisfere teže da se specijalizuju za određene funkcije, ali nisu za to nepromenljivo pretprogramirane. Uzrast u kome učimo neku konkretnu mentalnu sposobnost u velikoj meri određuje u kojoj će oblasti mozga ta aktivnost biti obrađivana. Dok smo još odojčad polako se izlažemo svetu oko sebe i, kako učimo nove sposobnosti, za njihovo obrađivanje angažuju se najprikladniji delovi našeg mozga koji još nisu dodeljeni nekim drugim funkcijama.
Selidba određene mentalne funkcije u suprotnu hemisferu moguća je zbog toga što su u ranim fazama razvoja hemisfere našeg mozga vrlo slične, pa se tek kasnije postepeno specijalizuju
ako želimo da sačuvamo svoj mozak u dobroj formi, onda moramo stalno da učimo nešto novo, a ne samo da ponavljamo ono čime smo već ovladali.
Pošto iz naše neuroplastičnosti može da se rodi i mentalna fleksibilnosti i mentalna rigidnost, skloni smo da potcenjujemo sopstvenu sposobnost da budemo fleksibilni i većina nas svoju fleksibilnost doživljava samo još u kratkim problescima
Plastični paradoks leži u tome što upravo ista ona neuroplastična svojstva koja nam omogućuju da promenimo svoj mozak i postignemo fleksibilnije ponašanje mogu takođe da nas dovedu do rigidnijeg ponašanja.
Bahirita je ovo nazvao demaskiranjem starijih neuronskih putanja i smatrao je da je to jedan od glavnih načina na koje se mozak reorganizuje. Verujem da je regresija za vreme psihoanalize na neuronskom nivou primer razotkrivanja starih putanja, koje često prethodi psihološkom preuređenju.
Neophodno je bilo da on najpre proživi cikluse razdvajanja, snova, depresije i samospoznaja – ovakva ponavljanja, ili kako se u stručnoj terminologiji nazivaju – prorađivanja, nužna su za dugotrajnu neuroplastičnu promenu. Potrebno je da se nauče novi putevi uspostavljanja odnosa s drugim ljudima, da se naprave novi neuronski spojevi, a da se stare reakcije izbrišu oslabljivanjem prethodno postojećih neuronskih spona.
sećanja nisu naprosto jednom zapisana, urezana zasvagda, nego ih naredni doživljaji menjaju i prepisuju
Prvi koncept plastičnosti koji je Frojd razvio bilo je pravilo da se neuroni koji se zajedno aktiviraju međusobno povezuju. Ovaj zakon se obično naziva Hebovim zakonom, mada ga je prvi formulisao Frojd još 1888, šezdeset godina pre Heba
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)