Jelena Bačić Alimpić

Poslednje prolece u Parizu

    Vladana Miloševićje citiraoпрошлог месеца
    Ovoga puta izostala je neka od šaljivih aluzija na koje je Olga već navikla i zato je odmah shvatila da je reč o nečem važnom.
    Mišel Lazićje citiraoпре 6 месеци
    „U mladosti treba ljubiti, u zrelosti pisati knjige, a u starosti najzad govoriti istinu.“

    Anri de Monterlan
    b5973486302je citiraoпре 7 месеци
    vedeni na pogubljenje, naslonjeni na trošni, sivi zid…
    Baš takav, veliki, sivi zid detinjstva odjednom je oživeo u sećanju ove mlade zgodne žene, koja je verovala da svoj život ipak drži pod kontrolom, ili je barem želela u to da veruje. Bila je srećna što ima uspešnog supruga, uvaženog, dobrostojećeg biznismena iz stare pariske trgovačke porodice, odgovornog za njen udoban, uglavnom uravnotežen život. Otkako je njihov šestogodišnji sin Žan pošao u školu, konačno je mogla da se posveti karijeri za kojom je žudela; suprug nije imao previše razumevanja za reportaže koje je pisala u novinama. Zgrčila je usne pri pomisli na Etjena Lašeza, a na licu joj se pojavila tuga, pomešana sa besom. Često bi je, kada bi se posvađali, podsećao na njeno poreklo, tačnije na odsustvo porekla. Jer porodica Lašez je generacijama bila poznata i cenjena u poslovnim krugovima Francuske, dok Olga nije znala ni svoje pravo prezime, a o poreklu nije više ni razmišljala… Odrasla je u sirotištu na periferiji Pariza i do sedme godine nije imala boljeg prijatelja od Gale, ulične mešanke pune buva, olinjalog krzna i dobre naravi. Ćuške koje je redovno dobijala od madam Sofi zbog ove uzajamne ljubavi nisu je naterale da odustane od maženja sa Galom i sitnih krađa iz sirotinjske kantine kojima je hranila i radovala svoju kerušu. Nikada nije osećala grižu savesti što je, kako je madam govorila, otimala od gladnih usta druge siročadi kako bi nahranila „nedostojnog božjeg stvora“. Olga je, naprotiv, mislila kako je Gala zapravo dostojniji božji stvor od mnogih koje je upoznala za vreme svog turobnog detinjstva, okovanog sivim zidovima sirotišta. Tamne, maglovite i hladne dane njenog detinjstva, pored Gale, blažila je muzika. U sirotištu su se, pored spavaonica, u kojima su bila smeštena deca svih dobi do osamnaeste godine, nalazile još i velika kuhinja i trpezarija, stari tavan, koji je bio zabranjena teritorija za decu, skučeno dvorište, opasano visokim, sivim zidovima od napuklih cigala, sa tek pokojom ubogom biljčicom, i velika sala
    b5973486302je citiraoпре 7 месеци
    zvedeni na pogubljenje, naslonjeni na trošni, sivi zid…
    Baš takav, veliki, sivi zid detinjstva odjednom je oživeo u sećanju ove mlade zgodne žene, koja je verovala da svoj život ipak drži pod kontrolom, ili je barem želela u to da veruje. Bila je srećna što ima uspešnog supruga, uvaženog, dobrostojećeg biznismena iz stare pariske trgovačke porodice, odgovornog za njen udoban, uglavnom uravnotežen život. Otkako je njihov šestogodišnji sin Žan pošao u školu, konačno je mogla da se posveti karijeri za kojom je žudela; suprug nije imao previše razumevanja za reportaže koje je pisala u novinama. Zgrčila je usne pri pomisli na Etjena Lašeza, a na licu joj se pojavila tuga, pomešana sa besom. Često bi je, kada bi se posvađali, podsećao na njeno poreklo, tačnije na odsustvo porekla. Jer porodica Lašez je generacijama bila poznata i cenjena u poslovnim krugovima Francuske, dok Olga nije znala ni svoje pravo prezime, a o poreklu nije više ni razmišljala… Odrasla je u sirotištu na periferiji Pariza
    b5973486302je citiraoпре 7 месеци
    zvedeni na pogubljenje, naslonjeni na trošni
    b5973486302je citiraoпре 7 месеци
    vedeni na pogubljenje, naslonjeni na trošni
    b3735264591je citiraoпрошле године
    Albert Kami, veliki francuski pisac, jednom je rekao: ’Protiv neprijatnih istina postoji samo jedan lek – treba se s njima pomiriti.’
    b3735264591je citiraoпрошле године
    Ponekad treba da pustiš ono što je prošlo, prihvatiš ono što je ostalo, i raduješ se onome što dolazi…
    Aleksandra Mihajlovićje citiralaпре 2 године
    Tužni su odlasci. Kao da te daljina celog obuzme, a horizont proguta u beskraju ravne linije koja nije ni na nebu, ni na zemlji
    Sladjana Brkovicje citiraoпре 2 године
    Nikada nemoj bežati od onoga što jesi, i čemu pripadaš.
    Sladjana Brkovicje citiraoпре 2 године
    „Tuga nikada nije ista. Ima nekoliko lica i naličja. Ali uvek raste i obnavlja se, buja kao reka narasla posle tople letnje kiše.
    Sladjana Brkovicje citiraoпре 2 године
    Tužni su odlasci. Kao da te daljina celog obuzme, a horizont proguta u beskraju ravne linije koja nije ni na nebu, ni na zemlji.
    Sladjana Brkovicje citiraoпре 2 године
    Za samo dva dana bili smo u vozu za Rusiju. Tužni su odlasci. Kao da te daljina celog obuzme, a horizont proguta u beskraju ravne linije koja nije ni na nebu, ni na zemlji.
    Sladjana Brkovicje citiraoпре 2 године
    „U mladosti treba ljubiti, u zrelosti pisati knjige, a u starosti najzad govoriti istinu.“
    b0082542688je citiraoпре 2 године
    Muzika je jedina umetnost na koju ne pada prašina…
    b0082542688je citiraoпре 2 године
    vera duboko intimno osećanje svakog čoveka koji je u sebi pronalazi i da je nepristojno o njoj raspravljati
    b0082542688je citiraoпре 2 године
    I ne znaš da si mi već zahvalila. Ovo je moj dug tebi.
    b0082542688je citiraoпре 2 године
    . Bio je to čovek koji mi je pomogao da ubijem Pirogova.
    b0082542688je citiraoпре 2 године
    Udala se za Staljina iz čiste ljubavi, on je bio partijski prijatelj njenog oca, mnogo pre nego što je postao diktator. Kada je uvidela u kakvog se monstruma pretvorio njen muž, kada je videla svoj narod kako gladuje dok njen muž prodaje žito drugim zemljama, ubila se.
    b0082542688je citiraoпре 2 године
    Mnogo je tajni oko Staljinove smrti, Marija.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)