„Od trenutka kad se pojavio Gugl i kad je praksa društvenih mreža stvorila zavisnost i naviku virtualnog življenja, lovci i lovine su postali vidljiviji, a predatori su postali naša svakodnevica iz koje se događaji šire i vezuju nas u čvor, koji je samo prikrivena nit u tom beskrajnom klupku planetarnih događanja i planetarnog predatorstva.
E, taj jedan čvor u tom beskrajnom klupku Nina Lalić-Jankov svojim romanom Predatori kroz glavnu junakinju pokušava da razveže, da ga otvori, pokaže kako ta ogromna i svetska zavera iz makro sveta može da funkcioniše u mikro svetu njene junakinje, koja je uza sve misleće emotivno biće koje je uzelo sebi u zadatak da otvori Pandorinu kutiju i pusti da pred naše oči, oči njenih čitalaca, izađe sve ono o čemu se obično ćuti.“
— Radovan Vlahović, književnik