bookmate game
Knjige
Stefan Cvajg

Dvadeset četiri časa iz života jedne žene i druge priče

  • Jelena Cvetkovićje citiralaпре 6 месеци
    Pošto je sama lepa, mladosti nije potrebno blaženstvo: obdarena izobiljem životnih snaga, ona hrli ka tragičnom i rado pušta setu da se slatko napaja njenom još neiskusnom krvlju: zato je svaka mladost tako spremna na opasnost, i bratski pruža ruku svakoj patnji duha.
  • Jelena Cvetkovićje citiralaпре 6 месеци
    Nikoga nisam više voleo.
  • Jelena Cvetkovićje citiralaпре 6 месеци
    , samo ne usamljenost, samo ne moja soba, samo ne te misli što kruže u tami. „
  • Jelena Cvetkovićje citiralaпре 6 месеци
    „Ne mogu da pišem“, ponavljao je umorno, „nisam dovoljno koncentrisan.“
  • Jelena Cvetkovićje citiralaпре 6 месеци
    Ne mogu da radim ništa veliko. To je prošlost: samo mlad čovek pravi tako smele planove. U meni više nema istrajnosti. Ja sam – čemu kriti? – postao čovek kratkih trenutaka, ne mogu da izdržim. Ranije sam imao više snage, sada je s njome gotovo. Mogu samo da govorim: reči me ponekad povuku, zanesem se, zaboravim na sebe. Ali da radim sedeći mirno za stolom, uvek sâm, uvek sâm, to mi više ne polazi za rukom.“
  • Sofija Dorotejaje citiralaпре 6 месеци
    Oproštajnu poruku je završio rečima: „Pozdravljam sve svoje prijatelje! Možda će imati sreće da vide svitanje posle duge noći! I sâm nestrpljiv, hrlim ka njemu!“
  • Sofija Dorotejaje citiralaпре 6 месеци
    Nikada ga više nisam video. Nikada nisam dobio od njega pismo ili poruku. Njegovo delo nikada se nije pojavilo, ime mu je zaboravljeno; za njega ne zna niko, samo ja. Ali i danas, kao nekad, kada sam bio naivan dečak, ja osećam: otac i majka pre njega, žena i deca posle njega – nikome ne dugujem više. Nikoga nisam više voleo.
  • Sofija Dorotejaje citiralaпре 6 месеци
    Bio je to poljubac kakav nikad nisam primio ni od jedne žene, poljubac divalj i očajan kao samrtni krik. Drhtavi grč njegovog tela preneo se na mene. Prolazili su me žmarci od jednog stranog i strašnog dvojakog osećanja – bio sam mu predan dušom, a ipak najdublje uplašen od dodira muškog tela – bila je to užasna pometnja osećanja, koja je taj potiskivani trenutak produžila u zaglušno trajanje.
  • Sofija Dorotejaje citiralaпре 6 месеци
    Tantalove muke: odolevati navali želje, neprestano se nositi sa sopstvenom slabošću, u borbi bez kraja! I svaki put kad bi osetio da je gotovo podlegao nekom iskušenju, on je, nikome ne govoreći, bežao.
  • Sofija Dorotejaje citiralaпре 6 месеци
    Međutim, ovde mi se jedan čovek otvorio u krajnjoj nagosti, razderao svoje grudi do samog korena, žudeći da razgoliti razbijeno, otrovano, sprženo, zagnojeno srce. Flagelantski slobodno uživalo je divlje sladostrašće u muci tog priznanja što je godinama i godinama suzdržavano. Samo neko ko se celog života stideo, savijao i sakrivao, samo takav neko mogao je da se baci u jedno tako neumoljivo priznanje. Komad po komad, čupao je ovde jedan čovek sopstveni život iz grudi i u tom času ja, dečak, prvi put sam gledao u nezamislive dubine zemaljskog osećanja.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)