Knjige
Virdzinija Vulf

Talasi

Jedan od najboljih britanskih romana svih vremena

Bliži se vreme kada će ovi monolozi postati dijalozo. Nećemo uvek odzvanjati kao gong posle udara, kad god u nama odjekne neka senzacija. Deco, naš život je bio kao gong koji odzvanja; buka i hvalisanje; udarci po potiljku u bašti.

Originalan i izuzetno poetičan roman Talasi smatra se remek-delom Virdžinije Vulf. Kroz niz povezanih unutrašnjih monologa šestoro prijatelja pratimo njihovo odrastanje. Njihovi likovi se suptilno razotkrivaju kroz razmišljanja o sebi i drugima, počev od dečje igre kraj mora, preko školovanja i stasavanja, do suočavanja sa smrću voljenog prijatelja Persivala, a onda i sa sopstvenom zrelošću. Ispresecane živim opisima mora u različito doba dana, lične pripovesti se spajaju u poetsku tapiseriju ljudskog iskustva.

Uprkos svojoj eksperimentalnoj formi, Talasi su doživeli komercijalan uspeh i oduševljene pohvale kritike čim su objavljeni 1931. godine, a danas se smatraju najambicioznijim romanom Virdžinije Vulf, koji njene modernističke narativne tehnike prikazuje u najboljem svetlu.

„Sav okupan svetlom, blistav i uglačan, istovremeno neverovatno tačan i suptilno konotativan. Besprekoran i istančan senzibilitet u jeziku i raspoloženju izraz su istinske poezije.“
–New York Times

„Ona je činila s rečima ono što je Džimi Hendriks radio na gitari.“
–Majkl Kaningem
284 štampane stranice
Prvi put objavljeno
1931
Izdavač
Laguna
Da li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎

Citati

  • Aleksandarje citiraoпре 1 сата
    Suđeno mi je da budem slomljena. Suđeno mi je da mi se čitavog života podsmevaju ljudi. Suđeno mi je da budem bacana ovamo-onamo kao pluta po nemirnom moru, između ovih ljudi i žena sa licima punim grimasa i sa lažljivim jezicima. Svaki put kad se vrata otvore bivam odbačena daleko kao traka alge. Ja sam pena što belinom spira i ispunjava najdalje pukotine stena. Ali ja sam i devojka, baš ova ovde u sobi.“
  • Sara ✨je citiralaпре 4 дана
    Skreće prema bukovoj šumi dalje od svetlosti. Širi ruke približavajući se šumi i ulazi u senku kao plivač u vodu. Ali su joj oči zasenjene posle svetlosti, ona se tetura i baca na žile drveća, dole gde svetlost izgleda kao da udiše i izdiše. Grane se dižu i spuštaju. Ovde je nemir i tegoba. Ovde je mrak. Svetlost je ćudljiva. Ovde je patnja. Žile drveća prave skelete po zemlji; mrtvo je lišće zgomilano po uglovima. Suzan je prostrla svoj bol. Maramica leži na žilama bukava, a ona jeca, sedeći šćućurena tamo gde je pala.“
  • Sara ✨je citiralaпре 4 дана
    Vrlo je rano, dugo je do časova. Cvetovi su razasuti kao mrlje po tom dubokom zelenilu. Latice su harlekini. Stabljike se dižu iz crnih šupljina dole. Cveće pliva kao ribe od svetla po tamnoj, zelenoj površini vode. Držim jednu stabljiku u ruci. Ja sam stabljika. Moje korenje dopire do dubina sveta, kroz zemlju suvu od cigle, kroz vlažnu zemlju, kroz vene olova i srebra. Sav sam žilica.

Na policama za knjige

fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)