Knjige na polici za knjige „Orlando“ koju je napravio/la Orlando

Чаробњак из Оза је дечји роман америчког писца Л. Френка Баума, први пут објављен 1900. године. Књига прати девојчицу Дороти, која након снажног циклона доспева у чаробну земљу Оз. Да би се вратила кући у Канзас, она креће путем од жутих цигала ка Смарагдном граду, где живи моћни Чаробњак из Оза. На свом путовању Дороти стиче верне пријатеље: Страшила које жели мозак, Лименог човека који тражи срце и Плашљивог лава који жели храброст. Заједно пролазе кроз бројне авантуре и опасности, откривајући да су особине које траже већ у њима самима. Ова књига је једно од најпознатијих дела светске дечје књижевности и прича о пријатељству, храбрости, доброти и вери у сопствене способности.

„Двадесет хиљада миља под морем“ је један од најпознатијих авантуристичких романа француског писца Жил Верн, објављен 1870. године. Прича прати професора Аронакса, његовог слугу Консеја и харпунера Неда Ленда, који доспевају на тајанствену подморницу Наутилус и упознају њеног загонетног заповедника, капетана Нема. Путујући дубинама светских океана, јунаци откривају подводне шуме, потопљене градове, необичне морске животиње и многа чуда која су у Верново време била незамислива. Истовремено, роман поставља питања о науци, слободи, напретку и односу човека према природи. Ово дело се сматра класиком светске књижевности и једним од најзначајнијих романа научне фантастике, јер је Верн са великом маштом предвидео многе технолошке изуме који су касније постали стварност.

Романом „Госпођица“ доминира један карактер, уседелица Рајка Радаковић, којом је овладала само једна страст, тврдичлук. Иво Андрић на маестралан начин описује читав живот без љубави, пријатељства и људске бриге за ближње, без срца; живот одређен једном једином поруком оца на самрти, погрешно схваћеном и пренаглашеном. У актерима овог романа свако од нас ће пронаћи и неке од својих врлина и мана, описане на хируршки прецизан начин, али без осуде или похвале.

Књига Изласка или Егзодус је јеврејски религијски спис. Књига Изласка је друга књига Старог завета. Књига говори о избављењу синова Израиљевих из египатског ропства захваљујући Богу (Јехови), који је одабрао децу Израелову за свој изабрани народ. Предвођени пророком Мојсијем, синови Израиљови лутају Синајском гором, где им је Бог обећао земљу хананску („обећану земљу”) у замену за њихову верност. Израелићани склапају савез са Богом, који им даје Десет заповести и упутства за градњу табернакла (шатора), као начина његовог становања међу Израелићанима и вођења у обећану земљу.

„Очеви и деца“ Ивана Тургењева је роман који приказује снажан сукоб између генерација у Русији XIX века. У средишту приче је млади нихилиста Јевгениј Базаров, који одбацује традиционалне вредности, ауторитете и веру, супротстављајући се старијој генерацији племства. Кроз односе између ликова, посебно Базарова и породице Кирсанов, Тургењев истражује теме љубави, идеологије и друштвених промена. Роман показује како нове идеје доводе до напетости, али и открива људску рањивост иза чврстих уверења. Ово дело остаје актуелно јер приказује вечиту борбу између старог и новог, традиције и револуције.

Књига Откривења, позната и као Откровење Јованово (грч. Ἀποκάλυψις), део је Новог завета. Садржајно, сва је усмерена ка будућности. Док Књига постања, на првим страницама Библије, доноси химну о стварању, Откривење, као последња књига Светог писма, закључује Библију визијом Новог Света, Новог Неба и Нове Земље. Као ниједна књига Библије, Откривење је било најразличитије тумачено због апокалиптичке форме, што је у ново време довело до појава хришћанских секти на западу.

Србија на истоку, расправља о друштвеним, економским и политичким проблемима Србије са социјалистичких позиција. Несумњиво најснажније и најличније Марковићево дело, „Србија на истоку“ писано је у време када је европски социјализам био подељен борбом између Маркса и Бакуњина. Па ипак, Марковић је у „Србији на истоку“ извршио адаптацију европскога социјализма према нашим приликама и тако дао идејну базу за њихов развитак у Србији. Отуда је ова расправа Марковићева једна од најважнијих, најбољих и мисаоно најснажније написаних његових дела.

Повратак Шерлока Холмса је збирка приповедака о Шерлоку Холмсу које је написао Артур Конан Дојл, први пут објављена 1905. године. Приче су испрва објављиване месечно у британском часопису Strand Magazine, као и у америчком часопису Collier's у периоду од 1903. Након што је Дојл 1893. године у причи „Последњи проблем“ приказао Холмсову смрт код Рајхенбахских водопада, читаоци су бурно реаговали. Под притиском публике и издавача, а и због финансијских разлога, Дојл је одлучио да врати свог јунака.

Роман „Заробљеници“ Лајоша Зилахија снажно и потресно осликава судбине људи ухваћених у вихор Првог светског рата. У јесен 1913. године, на вечери код заједничких пријатеља у Будимпешти, млади правник Петер упознаје Миет, девојку чијим је духом и појавом опчињен од првог тренутка. Следеће године, само неколико месеци након венчања, њихов заједнички живот нагло прекида почетак Првог светског рата, јер Петер одлази на фронт, а недуго потом пада у руско заробљеништво и завршава у сибирском граду Тобољску. Током година које проводе раздвојени, обоје се труде да остану верни једно другом, али околности на које нико од њих није могао да утиче неповратно ће им изменити животе и одвести их у правцу који нису могли ни да замисле. Лајош Зилахи у средиште овог романа смешта тему друштвене и моралне кризе проузроковане Првим светским ратом, а један од највећих квалитета овог дела јесте убедљиво и вешто психолошко портретисање главних јунака и агоније кроз коју обоје пролазе. Због сетног тона, зналачки изграђене радње, као и неочекиваног расплета, љубавна прича Петера и Миет код генерација читалаца с разлогом је стекла епитет — незаборавне.

Роман „Заробљеници“ Лајоша Зилахија снажно и потресно осликава судбине људи ухваћених у вихор Првог светског рата. У јесен 1913. године, на вечери код заједничких пријатеља у Будимпешти, млади правник Петер упознаје Миет, девојку чијим је духом и појавом опчињен од првог тренутка. Следеће године, само неколико месеци након венчања, њихов заједнички живот нагло прекида почетак Првог светског рата, јер Петер одлази на фронт, а недуго потом пада у руско заробљеништво и завршава у сибирском граду Тобољску. Током година које проводе раздвојени, обоје се труде да остану верни једно другом, али околности на које нико од њих није могао да утиче неповратно ће им изменити животе и одвести их у правцу који нису могли ни да замисле. Лајош Зилахи у средиште овог романа смешта тему друштвене и моралне кризе проузроковане Првим светским ратом, а један од највећих квалитета овог дела јесте убедљиво и вешто психолошко портретисање главних јунака и агоније кроз коју обоје пролазе. Због сетног тона, зналачки изграђене радње, као и неочекиваног расплета, љубавна прича Петера и Миет код генерација читалаца с разлогом је стекла епитет — незаборавне.

Роман „Заробљеници“ Лајоша Зилахија снажно и потресно осликава судбине људи ухваћених у вихор Првог светског рата. У јесен 1913. године, на вечери код заједничких пријатеља у Будимпешти, млади правник Петер упознаје Миет, девојку чијим је духом и појавом опчињен од првог тренутка. Следеће године, само неколико месеци након венчања, њихов заједнички живот нагло прекида почетак Првог светског рата, јер Петер одлази на фронт, а недуго потом пада у руско заробљеништво и завршава у сибирском граду Тобољску. Током година које проводе раздвојени, обоје се труде да остану верни једно другом, али околности на које нико од њих није могао да утиче неповратно ће им изменити животе и одвести их у правцу који нису могли ни да замисле. Лајош Зилахи у средиште овог романа смешта тему друштвене и моралне кризе проузроковане Првим светским ратом, а један од највећих квалитета овог дела јесте убедљиво и вешто психолошко портретисање главних јунака и агоније кроз коју обоје пролазе. Због сетног тона, зналачки изграђене радње, као и неочекиваног расплета, љубавна прича Петера и Миет код генерација читалаца с разлогом је стекла епитет — незаборавне.

Велика очекивања је роман енглеског књижевника Чарлса Дикенса, оригинално објављен 1861. године. Протагониста и наратор је Филип Пирип Пип, младић који је одрастао као сиромашно сироче у мочварама Кента, и коме тајанствени добротвор омогућава образовање и прилику да у Лондону покуша постати припадником „пристојног“ друштва. Радња приказује како му нови живот поставља бројна искушења, од којих су многа везана за хладну, али лепу девојку Естелу. Док, с једне стране, по својој структури представља пример образовног романа, у њему Дикенс користи прилику да с великом дозом друштвене критике, али и за тадашње стандарде прилично експлицитно, прикаже сиромаштво и друге аспекте друштвене патологије у Енглеској његовог времена.

Велика очекивања је роман енглеског књижевника Чарлса Дикенса, оригинално објављен 1861. године. Протагониста и наратор је Филип Пирип Пип, младић који је одрастао као сиромашно сироче у мочварама Кента, и коме тајанствени добротвор омогућава образовање и прилику да у Лондону покуша постати припадником „пристојног“ друштва. Радња приказује како му нови живот поставља бројна искушења, од којих су многа везана за хладну, али лепу девојку Естелу. Док, с једне стране, по својој структури представља пример образовног романа, у њему Дикенс користи прилику да с великом дозом друштвене критике, али и за тадашње стандарде прилично експлицитно, прикаже сиромаштво и друге аспекте друштвене патологије у Енглеској његовог времена.

Велика очекивања је роман енглеског књижевника Чарлса Дикенса, оригинално објављен 1861. године. Протагониста и наратор је Филип Пирип Пип, младић који је одрастао као сиромашно сироче у мочварама Кента, и коме тајанствени добротвор омогућава образовање и прилику да у Лондону покуша постати припадником „пристојног“ друштва. Радња приказује како му нови живот поставља бројна искушења, од којих су многа везана за хладну, али лепу девојку Естелу. Док, с једне стране, по својој структури представља пример образовног романа, у њему Дикенс користи прилику да с великом дозом друштвене критике, али и за тадашње стандарде прилично експлицитно, прикаже сиромаштво и друге аспекте друштвене патологије у Енглеској његовог времена.

„Маска“ (Le Masque) је приповетка Ги де Мопасан, објављена 1889. године, и једна је од његових најпотреснијих кратких прича. Радња је смештена у отмену балску салу у Паризу. Међу раскошним маскама и младалачком разиграношћу појављује се тајанствена фигура изузетне енергије. Када маска падне, открива се шокантна истина: иза ње је остарели човек, физички истрошен, који се очајнички бори против пролазности времена. Његов пад и смрт разобличавају трагичну цену самообмане и друштвеног лицемерја.

„Швабица“ је приповетка Лазе Лазаревића о неоствареној љубави, унутрашњем сукобу и немоћи појединца да се одупре друштвеним и породичним очекивањима. Приповедач, млади српски студент у Немачкој, заљубљује се у Немицу, нежну и разумну девојку коју назива „Швабица“. Иако међу њима постоји искрена и тиха љубав, он не успева да је оствари, јер га раздирају страх од осуде, осећај дужности према породици и национална припадност. На крају се враћа у Србију сам, свестан да је пропустио личну срећу. Приповетка говори о судару љубави и дужности, о саможртвовању које води у унутрашњу празнину и о трагичној тишини неизговорених осећања.

Кротка, понекад преведено и као „Нежно биће“, је кратка прича Фјодора Достојевског написана у новембру 1876. Комад долази са поднасловом „Фантастична прича“, и бележи однос између залагаоничара и девојке која често посећује његову радњу. Прича је инспирисана новинским извештајем који је Достојевски прочитао у априлу 1876. о самоубиству кројачице. Достојевски је то описао као „кротко самоубиство“ које вас „дуго прогања“.

Глава шећера је приповетка чија је радња једноставна и тече праволинијски. Третира друштвени проблем — корупцију. Описан је процес раслојавања на српском селу у току друге половине деветнаестог века, до којег долази са продором робно-новчане привреде на село. У новим условима српски сељаци се не сналазе, већ пропадају под теретом дугова, а корист од тога имају зеленаши и корумпирани представници власти. Глава шећера, симбол ретког луксуза и жељене радости, постаје средство преваре и знак друштвене неправде.

У приповеци „У добри час хајдуци” Лаза Лазаревић снажно и суптилно проговара о ксенофобији, страху од другог и другачијег, који разара појединца и заједницу. Кроз исповест приповедача, лекара који се на повратку са пута задржава у српском селу, открива се затворени свет предрасуда и сумњи. Сусрет са девојком Станијом и њена забрањена љубав према Тими, дошљаку из Војводине, покрећу драму у којој се човек осуђује не по делима, већ по пореклу. Тек у часу највеће опасности, када хајдуци нападну имање, истина излази на видело: управо „странац” постаје заштитник, а предрасуде падају пред снагом храбрости и човечности.