Džejson Fang

Glavni hormoni sitosti su peptid YY, koji prvenstveno reaguje na protein, i holecistokinin, koji prvenstveno reaguje na masti u ishrani. Konačno, hormon povezan s osećanjem gladi jeste grelin i prikladno se zove „hormon gladi“. Brzo ću se vratiti na grelin.

Način da to izračunate je sledeći:

GL = (GI x grami ugljenih hidrata) podeljeno sa 100.

Na primer, jabuka ima GI od 38 i sadrži 13 grama ugljenih hidrata, tako da je njen GL sledeći: GL=(38x13)/100=5. GI snikers čokoladice je 55 i sadrži 64 grama ugljenih hidrata, tako da je njen GL=(55x64)/100=35.

Recimo da unosimo 2000 kalorija dnevno i sagorevamo isto toliko. Tako ne dobijamo niti gubimo telesne masnoće. Zatim smanjimo broj kalorija na 1500 ishranom bogatom ugljenim hidratima i siromašnom mastima, u šest ili sedam dnevnih obroka, kao što nas brojni zdravstveni stručnjaci pozivaju da učinimo. Nivo insulina je i dalje visok, ali kalorije opadaju. Telo ne može da sagori zalihe telesne masnoće zato što je insulin visok, a mi se nalazimo u stanju „sitosti“. Unosom od samo 1500 kalorija, i telo mora da smanji potrošnju kalorija na 1500. Ne možemo da nadoknadimo ovaj kalorijski manjak zato što nas insulin sprečava da sagorimo masti. Nalazimo se u stanju „skladištenja masti“. Ovo je mala tajna ishrane s niskim unosom masti.