Citati
Razlog što nam je crveno ćebe bilo neophodno bio je čangrizavi sused po imenu Grigoris. Grigoris je bio poznat po svojim vezama s tajnom policijom, kao i po sklonosti da špijunira moje roditelje, naročito moga oca, čija ga je levičarska prošlost činila idealnom metom za ambicioznog, mada niskog potkazivača. Od trenutka kada je vojni prevrat koji se desio 21. aprila 1967. doveo na vlast neofašističke generale, hvatanje frekvencije koju je emitovala radio-stanica Dojče vele bilo je jedna od mnogobrojnih aktivnosti s liste čija je kažnjivost varirala od pukog uznemiravanja do pravog mučenja. Pošto su primetili da Grigoris njuška po našem zadnjem dvorištu, moji roditelji nisu hteli da rizikuju. I tako je crveno ćebe postalo naša odbrana od Grigorisovih radoznalih ušiju.
Vili Brant, nemački kancelar, i nešto kasnije Bruno Krajski, njegov austrijski kolega, u razgovoru su pominjani kao naši porodični prijatelji koji su u isto vreme, kako se ispostavilo, bili i veliki šampioni u izolovanju „naših“ generala i podržavanju grčkih demokrata.
Ponašanje lokalnog stanovništva s kojim smo dolazili u kontakt dok smo provodili odmor u tim oblastima gde se govori nemački, daleko od neofašističke kič estetike generalske propagande grčke hunte, bilo je u skladu s našim utiskom da smo mi, Grci u inostranstvu, primljeni s iskrenom solidarnošću. I kada bi na kraju odmora naš moris tužno krenuo nazad put Grčke i stigao do graničnog prelaza, koji je bio sav načičkan fotografijama našeg sumanutog diktatora i simbolima njegove ludačke vlasti, crveno ćebe nam je iz daljine izgledalo kao naše jedino utočište.
Utisci
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke
(ne više od 5 odjednom)