Vanja Čobanov

– Slušaj. Uvešću te u svoj biznis. Tu je sigurna i velika para. Veća nego što možeš da zamisliš – reče najednom. – Trguje se bebama – nastavi. – Čisto. Uhodano. Kulturno. Čak ne postoji ni zakon koji bi te mogao osuditi zbog toga.

Kako brzo zaboravimo mesta koja nam više nisu bitna, kao da nikad na njima nismo ni bili. Takvih crnih rupa u sećanju ima i on sam. Iskopao ih je navlačeći na njih mrak zaborava.

Sjaj. Sve je oko nje od početka okupano sjajem. Danku se učini da je sasvim ušao u taj krug, da se približio središtu, Jovani. Sve ostalo je bilo izvan te svetlosti i on sada, zanesen, nastavi da hoda pored nje, bez reči. Dodirnuo joj je kosu, koja joj je slobodno padala na ramena i leđa, protrljao ju je pod prstima i ona se, osetivši dodir, okrenula i stala ispred njega. Skupi usne, uvuče ih unutra. „Još uvek možete da se zaustavite”, reče.

Nikad se ne bi zaustavio.