Vanja Čobanov

Ljudi koji sede u tami

Obavesti me kada knjiga bude dodata
Da biste čitali ovu knjigu otpremite EPUB ili FB2 datoteku na Bookmate. Kako da otpremim knjigu?
Gonjen avetima griže savesti, doktor Nikolić juri auto-putem i, u polusvesnom stanju, stiže do Nikolajevske crkve u Novom Sadu. Time mračno klupko trgovine bebama počinje da se odmotava. U Crnoj Gori, moćni gospodar sudbina Vuk Vukotić umire od infarkta, a Danilo shvata da se vrata pakla time tek otvaraju. Odlazi u bratovljevu kuću i ubija mu oba sina, stavljajući krvavu tačku na đavolsku predstavu. Time omogućava Danku da izađe na čistac i obračun može da počne.
U više nego napetom nastavku knjige Noć mi te duguje, Vanja Čobanov ispisuje nove stranice demonske balkanske sage o nestalim bebama. Radnja se odvija žestoko i neumoljivo, kadrovi se vrtoglavo smenjuju duž cele Evrope, a autor i pored toga uspeva da zadrži poetiku po kojoj je prepoznatljiv.
Spisateljski zrelo, on plete tanke niti; u njih se čitalac neminovno upliće, bez daha posmatrajući kako se mreža steže, i, kada sklopi knjigu, još dugo zuri u neku tačku u daljini.
Ova knjiga je trenutno nedostupna
140 štampanih stranica
Vlasnik autorskih prava
Čarobna knjiga
Da li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎

Utisci

  • Jasna Prokovićje podelio/la utisakпре 4 године
    🙈Ne drži pažnju

    Aktuelna tema, prilično konfuzno..nije mi prijala ova knjiga.

  • Владимирje podelio/la utisakпрошлог месеца
    👎Možete propustiti

    Чисто губљење времена. Озбиљна и тешка тема за писање, а празно и површно обрађено. Баш лоша књига, као и претходна.

  • Žaklinaje podelio/la utisakпре 3 месеца
    👍Vredna čitanja
    💀Jeziva
    🔮Kompleksna
    💡Poučna

    Teška tema, bolne reči....ali napisano do bola jako. Svakako pročitati...

Citati

  • Katarina Mijovićje citiraoпре 6 година
    Samo u zagrljaju čovek se može osećati dobro.
  • Maja1105je citiralaпрошле године
    Uvek bi je s velikom čežnjom primio k sebi, u jedan deo svog sveta, ali nikad se ne bi davao potpuno. Uvukao bi je u svoje duboke plave oči, zaveo bi je osmehom i rečima, učinio bi da se oseća jedinom na svetu, a onda bi je, a da ne oseti taj trenutak, ostavio samu. Deo njega lutao je nezadrživo ka nekoj mističnoj daljini. Glasno se smejao kad bi počela da mu priča o njegovoj podeljenosti: „Je l’ istina? Reci mi. Nemoj uvek da se smeješ.” „Ne smejem se. Ne smejem se zapravo. Čudno mi je kako me vidiš.”
  • b7900264535je citiraoпре 4 године
    Kolevka ljubavi i dalje se ljulja, a osećanja se nose dalje niz prugu života. Samo u zagrljaju čovek se može osećati dobro.

Na policama za knjige

fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)