Milomir Marić

Deca komunizma – II deo

Obavesti me kada knjiga bude dodata
Da biste čitali ovu knjigu otpremite EPUB ili FB2 datoteku na Bookmate. Kako da otpremim knjigu?
Dobrica Ćosić me je stalno prekorevao što sam bezobzirno zabio nož u leđa njegovoj generaciji.
Živojin Pavlović je napisao nadahnuti esej o mojoj političkoj pornografiji.
Svuda su me hvalili Danilo Kiš i Mirko Kovač.
Jedino me je tri dana u nastavcima napadao Milovan Danojlić na francuskom radiju u Parizu.

Niko nije mogao da poveruje da neko moćan ne stoji iza mene i da me kroz život vode isključivo luda glava i puka radoznalost. U samoodbrani da me slučajno ne provale i jednostavno ne počiste, nikad nisam demantovao da radim za sve moguće domaće i inostrane obaveštajne službe, pošto su mi te sumnje dugo bile praktično jedina zaštita.
Milomir Marić je decenijama istraživao zabranjene stranice naše istorije, rušio usađene zablude i opsesije i otvarao opasne tabu-teme, svestan da je prošlost, posle svega, možda neizvesnija od sadašnjosti i budućnosti. U ovoj knjizi on pokušava da prepozna šta se zapravo događalo i šta se krilo iza političkih kulisa i obmana, istovremeno sladostrasno prebirajući po namerno zaturenim i sklonjenim dokumentima, domaćim i inostranim arhivama, i beležeći sećanja koja su junaci naše epohe želeli da ponesu u grob — da bi ih kao opomenu za budućnost štampao u knjizi Deca komunizma.
Ova knjiga je trenutno nedostupna
562 štampane stranice
Da li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎

Utisci

    Srđan Rajićje podelio/la utisakпре 8 месеци
    👍Vredna čitanja

Citati

    b0805140966je citiraoпре 2 године
    Mimara je trgovao i pokušavao da nađe prikladan muzej koji bi prihvatio i izložio njegovu zbirku. Po pravilu je nailazio na sumnjičenja u autentičnost i kvalitet pojedinih predmeta, što je vređalo njegovu kolekcionarsku sujetu i strast. O njemu se nešto više čulo jedino 1963. godine, kad je njujorškom Metropoliten muzeju prodao raspeće Svetog Edmunda (XI vek) za basnoslovnih 600.000 dolara, što je onda bila apsolutno najveća suma isplaćena za predmet primenjene umetnosti. Kako je trgovao sa Mimarom, kustos i docnije direktor Meta Tomas Hoving opisao je u uzbudljivom bestseleru Kralj ispovednika.

    Tim novcem Mimara je kupio i renovirao oronuli zamak Nojhauz u Salcburgu. Opet je bio u Evropi, nadomak svoje zemlje, koja ga se odrekla kad je bilo gusto. Bez straha od potera, kojima je stalno morao izmicati. Uzevši austrijsko državljanstvo, kao podanik Austrougarske pre 1918. godine.

    Englezi Mimari nisu oprostili što je njihov krst prodao Amerikancima, iako ga je pod znatno povoljnijim uslovima nudio Britanskom muzeju sve dok ga nije izdalo strpljenje. Londonski list Dejli mejl objavljivao je krajem 1963. godine u nastavcima priču o tajanstvenom kolekcionaru i njegovom „možda opljačkanom blagu“. „Ne zapitkujte!“, rekao je navodno Mimara u Salcburgu reporteru Rihardu Herdu. „Ljubav prema umetnosti ponekad vodi u zločin. Rat vodi u pljačku. Moguće je da su neka moja dela bila nekad opljačkana od strane nacista ili neke druge vojske. Ja sam ih kupovao tamo gde sam na njih nailazio. Ponekad trgovci lažu, ali morao sam prihvatiti ono što mi nude i pričaju, ili – izgubiti posao.“

Na policama za knjige

    Laguna
    Laguna
    • 1.1K
    • 4.3K
    A. Bedikabo
    Biografije
    • 24
    • 28
    Milan
    Srpski
    • 58
    • 21
    A. Bedikabo
    Istorijske knjige
    • 45
    • 19
    Жика Цвејић
    романи
    • 68
    • 7
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)