Gospođica Šanel

Dok je Misja lavirala između tužnih uzdaha i mozganja o svojoj budućnosti bez Serta, ja sam izbegavala Bendora, tako efikasno da to nisam ni primetila dok me nije priterao uza zid u našoj kabini pošto smo otpratili teturavu Misju do njene, pijanu od šampanjca, i rekao mi osorno, netipično za njega: „Smem li da te pitam šta je s tobom, dođavola?

Ono što ne zaradimo sami za sebe“, rekao je, „nikad nije stvarno naše. Uvek može biti oduzeto. A čak i ako izgubimo sve za šta smo radili, zauvek nam ostaje svest o tome da smo nešto postigli.“

Moje ruke pokazuju ko sam ja. U njima vidim borbu koja je oduvek postojala između one ponizne devojčice koja sam bila i legende koju sam namerno stvorila da sakrijem svoje srce.