Knjige
Nebojša Jovanović

Dvor gospodara Jevrema Obrenovića 1816–1842

Prva biografija čoveka koji je Evropu doveo u Srbiju
U dvoru gospodara Jevrema Obrenovića, najpre u Šapcu a potom i u Beogradu, otpočelo je priređivanje prvih književnih i muzičkih večeri, umetničkih posela i balova za najveću varošku gospodu tadašnje Srbije. Veliku zaslugu u organizovanju ovakvih vrsta svečanosti imali su vaspitači Jevremove dece koji su došli iz Temišvara, ali presudnu ulogu imali su Jevrem i njegova supruga Tomanija, a kasnije i njihova kći Anka, koja je gostima svirala na prvom klaviru dopremljenom u Srbiju (1829). Po prelasku u Beograd 1831, u Jevremovom domu rodila se ideja o osnivanju Narodne biblioteke i Srpskog učenog društva (najpre Društva srbske slovesnosti, danas Srpske akademije nauka i umetnosti). U tom „predsoblju vlasti“ došlo se i na ideju o školovanju darovite srpske mladeži u evropskim univerzitetskim centrima, omladine koja će deceniju kasnije, odevena u evropska odela, u čuvenim redengotima i sa skoro obaveznim šiljatim bradicama, zauzeti najuticajnije položaje u državi.
Knjiga istoričara i pisca Nebojše Jovanovića predstavlja osvrt na ličnost i život najmlađeg brata kneza Miloša i pretka srpskih kraljeva iz dinastije Obrenović, znamenitog čoveka koji je mnogo uradio za Srbiju ali je nepravedno zapostavljen u našem nacionalnom pamćenju.
254 štampane stranice
Izdavač
Laguna
Da li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎

Utisci

  • Jelenaje podelio/la utisakпре 4 године
    👍Vredna čitanja
    💡Poučna
    🎯Zdrav
    🚀Čita se u jednom dahu

    #NoviNaslovi
    #PodržimoDomaćeAutore
    Кад треба да пишем препоруку о неком роману буде некад тешко, а некад речи само навиру, али скоро увек умем да уобличим своје утиске.
    Највећи проблем је пренети утиске о књизи која није роман, већ публицистика или биографија.
    Е тада запишем, боље рећи препишем бар пола књиге, посебно ако је у питању историја. А у овом случају је баш то.
    Књига Двор господара Јеврема Обреновића 1816-1842. је нешто што морам да поделим са вама. Па чак бих волела да ме чују и они који нису тако љубитељи историје, јер и они овде могу пронаћи својих занимљивости.
    Није ово само хронологија о једном времену, ово је прича о два брата, о жељама, породичним односима, надањима и сплеткама. Толико лепо испричана да на моменте имате осећај да не читате, већ листате албум са старим фотографијама. Ликови из албума имају стваран облик.
    За оне који воле интриге могу да завире у Јевремову кућу у Београду и ослушну разговоре његових гостију.
    Добићете одговоре на нека питања:
    Зашто кнегиња Љубица са Миланом и Михаилом је чест гост код Јеврема и кад браћа нису у добрим односима?
    И да ли стварно Јеврем није мрзео свог брата Милоша (осим критике његовог апсолутизма) и ако је у својој кући омогућио свим гостима да га мрзе?
    Тако ћете упознати и Михановића, првог аустријског конзула у Београду, па после и енглеског и руског.

    Има овде понешто и за љубитеље путописа, упознаћете прву урбану варош у Србији, данашњи град Шабац. Присуствовати отварању прве апотеке у Србији, војне касарне... и све то у Мачви.
    Оснивање Народне библиотеке, па Друштво српске словесности...у Београду.
    Јеврем није новости доносио само у градове у којима је живео, доносио их је и у свој дом. Први дрвени кревет са душеком и ногамарама је био кревет његове ћерке Анке, његове љубимице.
    Иста та Анка прва међу Српкињама скида своје прелепо народно одело и облачи нове бечке или париске хаљине.
    Све ово и још много тога је писац хронолошки изнео уз један добар час историје. Ја сам покушала да пренесем мали постотак занимљивости и уживала сам, а надам се и ви ћете ❤️

  • Vukmirovićevaje podelio/la utisakпрошле године
    👍Vredna čitanja

  • Capaje podelio/la utisakпрошле године
    👍Vredna čitanja

Citati

  • Jovana Stokićje citiralaпрошле године
    Upravo u tim dvema kućama počelo se i sa organizovanjem prvih umetničkih posela i balova u modernoj Srbiji, dovođenjem stranih učitelja i vaspitača za decu i presvlačenjem iz narodne nošnje u evropska odela i haljine. I još u jednoj važnoj stvari te dve porodice imaju nešto zajedničko: iako ni knez Aleksandar Karađorđević nije imao berat o naslednom kneževskom dostojanstvu (nije mu bilo predodređeno da ga potomci nasleđuju na prestolu), niti je berat o naslednom kneževskom dostojanstvu izdat Milošu Obrenoviću 1830. godine uključivao mogućnost nasledstva prestola po bočnim linijama,
  • Čučuk Stanaje citiralaпре 2 године
    „I samo pametnom i odmerenom ponašanju Jevrema Obrenovića ima se zahvaliti što je za ovaj mah Šabac ostao na miru.

Na policama za knjige

fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)