Kada su palata i ceo dvor stavljeni pod krov… Kada su za sovama i ševama, kragujima i senicama, zaista stali da pristižu i kosovi u jatima… Kada su sve te ptice na beogradskom Gornjem gradu od ostataka stogova slame, začinskog i lekovitog bilja, kao i od preostalih pramenova vune, počeli da svijaju gnezda… Dakle, tek tada je protomajstor Petar lično despotu Stefanu Lazareviću predao one svoje lestve, kao da mu daje veleban, zamašan ključ. Rekao je:
— Od mene toliko…
Despot Stefan i Konstantin Filozof su još te prve noći, sa prozora dvorane za prijeme, gledali vatrene stogove u ravnici preko Save i Dunava. Dvor je bio useljen, ali kao da je samo to nedostajalo da u njemu počne da se živi.
Svih devet prozora su bili otvoreni. Gospodar i učitelj su stajali čas kraj jednog čas kraj drugog i posmatrali poplašćene plamenove, izvijene trine iskri koje se negde gore pridružuju zvežđu.
Šta je prethodilo izgradnji dvora despota Stefana Lazarevića u Beogradu, ko je bio „lutajući protomajstor“ Petar, romejski graditelj palata u Konstantinopolju, Veneciji i Sirakuzi, koji je s preporukama stigao u despotovu prestonicu, kako je putovao Mediteranom venecijanskim galijama i kako je tekla izgradnja dvora — otkriće čitalac u novom romanu Gorana Petrovića, koji hronološki prethodi romanu Ikonostas.
Palata je još jedna priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.
👎Možete propustiti
