Milutinov greh

Pravi diplomata. Čak i kad je ćutao, njegovo lice je lagalo

Znači da je znala ko je on i znala je da dolazi u Beograd.

– Gde si sada?

– Evo me u autobusu. Idem u Kikindu – slaga Muška da je već u autobusu.

– Šta ćeš u Kikindi?!

– Darija je iz Kikinde. Ide sele da malo dopuni njenu biografiju – prekinu Muška vezu.

– Ne prekidaj vezu! Ne prekidaj! – nekoliko puta ponovi Novak i besno spusti telefon na radni sto.

Uključi kompjuter i pročita dvadeset i tri gotovo istovetne vesti stranih agencija o putiru kralja Milutina. Razlike u tekstovima su u nijansama. Bez ikakvog komentara. Poče na internetu da lista tekstove o kralju Milutinu. U svim tekstovima, bez obzira da li su religijski izvori ili su izašli iz pera istoričara, pominje se njegovo bogatstvo, vladarsko umeće, diplomatija, pet zakonitih žena, želja da se okiti nakitom, ali se nigde ne pominje tajanstveni putir.

Teodor Metohit, vizantijski izaslanik na Milutinovom dvoru, ovako opisuje srpskog vladara: Oko tela imao je više nakita od skupocenog kamena i bisera, koliko god je moglo da stane i sav je treptio u zlatu. Ceo dom blistaše svilenim i zlatom ukrašenim nameštajem. Kako je Teodor zapisao, vizantijsko poslanstvo hranjeno je obilato najraznovrsnijim jelima, jeli su zlatnim i srebrnim posuđem, sa zlatnih i srebrnih tanjira. Milutin je izaslanicima poklanjao svoje najlepše haljine, koje je samo jedanput nosio i opasao nas je pojasevima, koje je samo jedanput pasao.

Isključi kompjuter. Krle u jednom delu redakcije ubeđuje neku još uvek nepoznatu pevačicu da dođe u njegov atelje gde bi, kako je naglasio, u prijatnoj atmosferi uz kaficu i piće, natenane preslušali njen novi album. Bilo je dana kada je zavideo Krletu koji uspeva da se trivijalnošću isključi iz realnosti. Radi u rubrici crna hronika, ali uvek pronađe neko ružičasto ćoše u kome nema crnila.

– Da mi je njegov mozak, pa da se malo odmorim – pomisli, ustade i priđe Milanovom stolu.

– Da li si došao na čašicu razgovora ili na čašicu viljamovke? – upita Milan.

– Smiješani najlakše se piju – parafrazira Novak Njegoša u kontekstu koji odgovara trenutnoj situaciji.

– Takvog te volim – brzo odgovori Milan, izvadi flašu iz fioke, izvuče pampur zubima i pruži flašu Novaku.

Novak je samo liznuo grlić, poštujući ritual, a Milan je bogato nadoknadio njegov propust.

– Znam šta te interesuje. Pročitao sam. Tipična priprema terena za nešto krupno. Iskreno, ne mogu sve da povežem. Bugarska, Beograd, Opus Dei, kralj Milutin, mafija, policija…

– I politika.

– Ne vidim zasad vezu sa politikom, ali znam da gde je mafija tu je i politika.

– A da li znaš da u našoj Skupštini postoji zvanična grupa pristalica Malteških vitezova.

– I šta je tu loše?!

– Ništa, naravno, pod uslovom da neki članovi grupe ne koriste priliku da na mala vrata u Skupštinu uđu i neke druge ideje. Na primer, ideje nekog tajnog društva, koje želi da ima uticaj u srpskoj politici

– Ako misliš na Opus Dei i masone, na primer, to nisu tajna društva, već društva sa tajnom.

li se može verovati čoveku spremnom da čini samo ono što je njemu po volji?