Priča započeta romanom U potpalublju se nastavlja…
Pristigli smo u ovaj svet u koji se tako bolno ne uklapamo, beskrajno egzotičan već zbog toga što u njemu niko ne gine u panonskom blatu, dalmatinskom kršu ili po šumama Bosne i Hercegovine. Što se niko, doživotno osakaćen, jedinom preostalom rukom ne veša za cev u kupatilu. Što niko ne overdozira od baznog heroina uzetog na ler. I što se niko, baš niko, ne skida s njega u mraku iznajmljene sobe.
U trećoj knjizi ciklusa Cloaca Maxima Vladimir Arsenijević izmešta svoje junake iz beogradskog ratnog ludila na izmišljeno grčko ostrvo Omfalos. Tu pripovedač nalazi tako neophodan mir za sebe i Helenu, a Anđela idealno mesto za prevazilaženje apstinencijalne krize. Iz Omfalosa put ih dalje vodi u Atinu, gde u društvo anarhista i aktivista ponovo žive zaboravljenu slobodu.
Ipak, bežeći van granice, oni se kreću ka onoj neminovnoj. Ka granici sopstva.
„Pripovest ispisana rukom veštog, darovitog i iskusnog pripovedača.“ Filip David
„Pun sunca i toplote, treći roman Vladimira Arsenijevića u predviđenoj tetralogiji vodi kroz svetlost i sreću, preko dodira dečje kože, ka najdubljem ponoru.“ Svetlana Slapšak
„Sve je u ovoj povesti na ivici bezumlja, kao da se u Srbiji toga časa ponovo pojavio Lav Nikolajevič Miškin.“ Bora Ćosić
„Koktel strasti, nježnosti, ljubavi i očaja. Knjiga o ljudima, o nama, koji smo nekad bili ljudi.“ Vedrana Rudan
