Prestižne nagrade za književnost

Dobitnica Pulicerove nagrade
Nagrada National Book Award
Roman godine po izboru novina Washington Post, New York Times, Atlantic

„Ubiti pticu rugalicu američkih Indijanaca.“
— Parade

Stajao sam tamo, u senovitom dovratku, razmišljajući suzama.
Da, suze mogu biti misli, zašto da ne?

Godina 1988. u indijanskom rezervatu u Severnoj Dakoti biće obeležena zločinom nezamislive okrutnosti. Samo zahvaljujući prisebnosti, jedna žrtva je uspela da preživi: Džeraldin Kuts je iskoristila nepažnju napadača i pobegla automobilom. Kažu da je on čak pokušao da je spali živu polivajući je benzinom — „kažu“, jer slučaj je obavijen misterijom, a Džeraldin se povlači u sebe i ne progovara ni reč o onome što se dogodilo: ni policiji, ni svom mužu, plemenskom sudiji Bazilu Kutsu, ni trinaestogodišnjem sinu Džou.

Dok sudija Kuts nastoji da se izbori za pravdu u situaciji u kojoj plemenski sud nema jurisdikciju nad istragom, a okružni i savezni istražni organi nisu zaista zainteresovani da reše slučaj, njegov sin Džo sve više gubi strpljenje i odlučuje da, uz podršku vernih prijatelja, uzme pravdu u svoje ruke i rasvetli misteriju. Potraga će ga dovesti do stare „okrugle kuće“, koja je nekada služila za svete obrede i za okupljanje plemenskog veća. Ali to je tek početak…

„Okrugla kuća“ je napet, dinamičan triler ispripovedan iz ugla nezaboravnog mladog junaka. Luiz Erdrik, višestruko nagrađivana autorka, vodi nas kroz svet u kojem istorijska nepravda primorava jednog dečaka da nepripremljen uđe u svet odraslih i ponese teret bola čitave zajednice.

Prvi ruski pisac ovenčan Nobelovom nagradom.

Opet su došla mračna, nemirna vremena, bojim se — zadugo. Vuk dlaku menja, ali ćud nikada! Takva je i Rusija: čitava naša istorija je korak napred, dva nazad, svom iskonskom biću — sirovom primitivizmu, prapočetku stvari.

Poslednji klasik i prvi ruski pisac ovenčan Nobelovom nagradom 1933. godine, Ivan Bunjin je modernista koji se javio na prelomu dva veka i dve epohe, objedinivši najbolje tradicije ruske književnosti XIX veka — Puškinovu jasnost, Tolstojevu prirodnost i Čehovljevu sažetost — sa književnim ukusom nastupajućeg „srebrnog veka“ ruske književnosti. Pošto je emigrirao u Pariz 1920, u Sovjetskom Savezu je proskribovan, ali se proslavio ne samo među ruskim emigrantima i francuskim piscima već ga zapažaju i D. H. Lorens i Leonard Vulf koji prevode i objavljuju njegove priče u znamenitoj izdavačkoj kući Hogart pres.

Preteča književne minijature XX veka i majstor kratke forme, Bunjin virtuozno evocira uspomene iz predrevolucionarne Rusije, sva ona neprolazna obeležja jednog doba koje je nestalo ili je na izdisaju. Ovim izborom, koji žanrovski i tematski uokviruje „Rusiju na izmaku“, obuhvaćene su kratke priče nastale najvećim delom posle 1920, objavljivane u ruskim časopisima u emigraciji i njegovim zagraničnim zbirkama priča i zapisa.

Jasno sam video da ti živiš dobro i ovde, sasvim lepo se snalaziš i u izopačenom gradu Beogradu. Nisam bio u stanju da na to zažmurim. Možda si u njemu živeo i pre Pakraca. Možda sa Pakracom i njegovom okolinom ti nisi ni u kakvoj vezi? Možda je taj slavonski gradić bio samo tvoje ogledalo? Možda svetlo dovoljno jako da te razotkrije? Koliko god razmišljao, nisam bio u stanju da sa sigurnošću išta zaključim. Činilo mi se da sam spreman da platim najvišu cenu da saznam odgovor na sva ta pitanja…

Traumatizovani veteran pakračkog ratišta svakodnevno prebiva na Bulevaru kralja Aleksandra, ispred pijace Đeram, sa grupom promašenih ljudi, narkomana, pijanaca, uličnih svirača, prosjaka, policijskih doušnika, sitnih kriminalaca, dilera droge i deviza, bivših ratnika, anarhista, prekupaca i drugih nevoljnika. Apsurd života koji se tu odigrava utoliko je opor i prepoznatljiv jer se dešava danas i ovde, u sredini gde su raspad svih vrednosti, sunovrat morala i golo nasilje postali normalna pojava.
Psihologija neuravnoteženog junaka ove bespoštedne anatomije posrnuća, između ostalog, oslikava naličje posleratne Srbije, osiromašene i moralno devastirane. Njegov dugotrajan unutrašnji monolog je upućen Pepiju, prijatelju sa ratišta. U tu ispovest o sebi i ljudima sa bulevara, svom svedenom životu između pijace Đeram i garsonjere pune oružja, povremeno se upliću krvave scene iz Pakraca. I dok opsesivno prati vesti iz današnje crne hronike, on se sa divljenjem seća Pepijeve surovosti ispoljene na ratištu. Istovremeno, glavnog junaka sve više obuzima želja da nekog ubije, da se tako uklopi u procvat crne svakodnevice…

Dobitnik Nobelove nagrade
Kada je Česlav Miloš 1951. zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, pod pritiskom poljskih emigranata koji su smatrali da je komunista. Tada je zamišljen i napisan Zarobljeni um, najpoznatije Miloševo delo, anatomija čoveka u totalitarnom sistemu, ne samo u Poljskoj nego i u svim zemljama nekadašnjeg Varšavskog lagera, pa i socijalističkim zemljama „sa ljudskim likom“. Ali već u to vreme sa naznakama dvoličnosti uma i u jednom novom vidu totalitarizma koji se rađa svuda u svetu…
„U jednom novom totalitarizmu koji se rađa, baš kao što je opisao Česlav Miloš, pokazalo se da je 'zarobljeni um' civilizacijski fenomen, da je totalitarizam moguć u postideologijskom svetu. Možda je specifičnost totalitarizma našeg vremena što je uspostavljen u fazi opadanja jedne čitave civilizacije.“

Dobitnik Andrićeve i Vitalove nagrade.
Dvadeset sentimentalnih priča o dvadesetom veku.

Jedinstven vodič za razumevanje vremena u kojem živimo.
U ovoj knjizi nema ničega izmišljenog ili izmaštanog. Vule Žurić je sabrao i predstavio dvadeset uzbudljivih, dokumentarnih pripovesti o značajnim ljudima poput Bore Stankovića, Lava Trockog, Ivana Gorana Kovačića, Kriste Đorđević, braće Stojanovića, Pjera Paola Pazolinija i događajima u kojima su aktivno učestvovali i ostavili svoj neizbrisiv trag. Otkrio je brojne segmente njihovih života i skrajnute elemente specifičnih sudbina koji su se pokazali kao veoma važni i više nego upečatljivi. Neki od njih su usled protoka vremena ili zaboravljeni ili malo poznati ili su iz raznih razloga prikrivani, a često su dragoceni za razumevanje kako prošlosti, bliže i dalje, tako i sadašnjosti. Sve je odlično povezano i svaki od heroja ili gubitnika predstavljen je verodostojno sa svim ličnim dramama i životnim obrtima koji su često dostojni zapleta najboljih avanturističkih pa i kriminalističkih romana.

Pisac Dejan Tijago Stanković jedan je od trinaest dobitnika ovogodišnje Nagrade EU za književnost (EUPL) za roman "Zamalek" u izdanju Lagune.

Roman o kismetu.

U srcu Kaira, na ostrvu usred Nila, decenijama je postojala antikvarnica krcata svakojakim blagom.
Radnju, najčuveniju u tom delu sveta, vodili su Kosta, glasoviti egiptolog, i njegova poćerka Arna sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije. Ova priča u kojoj se mešaju ovozemaljski i zagrobni život nije mogla da se dogodi nigde osim u Kairu.

Od dobitnice nagrade Orindž

U domu Helija, boga sunca i najmoćnijeg među titanima, rađa se kći. Ipak, Kirka je neobično dete — niti je, kao otac, moćna, niti je zavodnica poput majke. Bežeći od usamljenosti, ona se okreće svetu smrtnika i otkriva da ipak poseduje moć — veštičje vradžbine, koje mogu suparnike pretvoriti u čudovišta i predstavljati pretnju i samim bogovima.

Dobitnik nagrade "Edgar Alan Po" za književnost 1979. godine.
Njegovo oružje je bodež a njegovo kodno ime Igla. On je Henri Fejber, hladnokrvni je profesionalac, ubica, najstrašniji nemački tajni agent u najdubljoj ilegali u Britaniji. Njegov zadatak je da otrkrije savezni­čki plan za Dan D, i prosledi ga Nemcima po svaku cenu. To je zadatak koji on nemilosrdno i sprovodi, sve dok ne naiđe na Olujno ostrvo i ženu po imenu Lusi.

Knjiga Boje požara drugi je deo trilogije započete romanom Doviđenja, tamo gore, ovenčanog Gonkurovom nagradom 2013. godine.
Februar je 1927. godine. Ceo Pariz prisustvuje sahrani Marsela Perikura. Njegova ćerka Madlena mora da preuzme finansijsko carstvo koje je nasledila, ali sudbina će drugačije odlučiti. Neočekivan i tragičan pad njenog sina Pola poslaće Madlenu na put uništenja.

Roman Kockograd proglašen je najboljom mađarskom knjigom za mlade 2011. godine i osvojio je Aranyvackor, Golden Nubbin Prize.
Zalan je bio toliko zauzet stripovima, školom, gađanjem devojčica
bubama i ostalim stvarima važnim u životu svakog dečaka, da nije ni primećivao šta se dešava oko njega. A onda se jednog dana na njegovim
vratima pojavio misteriozni starac i otvorio mu oči: neko je njegove roditelje
zamenio bednim, ravnodušnim kopijama. I ne samo njih: stanovnici
Kockograda otimaju i zamenjuju replikama ljude, životinje, oblake,
jezera i šume. Zmajevi, patuljci, vilenjaci i ostala drevna stvorenja ionako
su neprimetno nestala sa ovog sveta, njih su prosto porobili, i ne trudeći
se da ostave zamenu. Ako se ovako nastavi, Kockograd će usisati sav život
i lepotu sa ovoga sveta i uništiće sve što ljudi još nisu uništili. Zalan
pristaje da pomogne starom Stonošcu da spase svet, a kako i ne bi, kad je to jedini način da izbavi svoje roditelje.

Roman "Egzodus roda" dobio je maltešku Nacionalnu književnu nagradu 2014. godine, i Nagradu Evropske unije za književnost (EUPL) 2017. godine.
Roman „Egzodus roda“ pruža intimni uvid u život migranata sa Bliskog istoka kroz sudbinu Palestinca Nabila, čija je porodica izbegla u Jordan a on se skrasio na Malti, baš kao i autor ovog delimično autobiografskog romana Valid Nabhan. Junak pripoveda o teškom izbegličkom životu i konstantnom osećaju da ne pripada nigde, ni u starom ni u novom svetu. Odrastajući pod zbunjujućim uticajem živih porodičnih sećanja na nekadašnji život na Bliskom istoku i sasvim drugačije malteške svakodnevice, suočava se sa krizom identiteta.

Roman Mladi trogloditi osvojio je 2009. godine Evropsku nagradu za književnost (EUPL).
Adel vozi školski autobus kroz predivne planinske predele francuske oblasti Ardeš. Dok skuplja đake po raštrkanim farmama i posećuje mesta na kojima je provela detinjstvo, prepliću se svakodnevni događaji koji dočaravaju spori ritam života na planini, i njena sećanja koja će razotkriti tajnu kako to da je niko ne prepoznaje u rodnom kraju. Adel je trans žena koju posle operacije prilagođavanja tela rodnom identitetu odbacuje brat s kojim je bila posebno bliska posle smrti roditelja.

Prevedeno na dvadeset sedam jezika.

Nagrada Renodo.

Ophrvana teretom ogromnog uspeha svog prethodnog romana, bez inspiracije i u spisateljskoj blokadi Delfin upoznaje L. Ona je otelotverenje svega onoga čemu se Delfin oduvek potajno divila: L. je blistava slika ženske prefinjenosti i spontanosti da u svakoj situaciji reaguje tačno kako treba.

Intuitivno i neobično precizno L. će osetiti Delfininu ranjivost. Neprimetno, ali namerno, ona odlučuje da se uvuče u spisateljičin život. S vremenom Delfin počinje da veruje da joj je L. neophodna i nezamenjiva, a njihovo neobično prijateljstvo počinje da se ispoljava na sve zlokobnije načine. U rukama L., Delfin počinje da gubi identitet i kao pisac i kao ličnost.

Dobitnik nagrade Rej Bredberi
Finalni izbor za National Book Award
Bestseler New York Timesa
Knjiga godine u izboru časopisa Wall Street Journal, TIME, NPR, GQ, Vogue i Washington Post

Afrička Igra prestola

Tragač je nadaleko poznat kao vešt lovac. „On ima nos“, kažu za njega. Kad ga unajme da pronađe tajanstvenog dečaka koji je nestao tri godine ranije, Tragač krši svoje pravilo da uvek radi sam i postaje deo spasilačkog tima sačinjenog od neobičnih članova od kojih svaki ima svoje tajne. Među njima je i čovek-životinja poznat kao Leopard.

Dobitnik Pulicerove nagrade

National Book Award

Savremeni klasik prvi put u prevodu na srpski jezik

Roman koji je Stajrona stavio rame uz rame sa Melvilom, Dojlom, Džojsom i Foknerom.

Godina je 1947, Bruklin. Nejtan je paranoični jevrejski intelektualac koji živi sa Poljakinjom, katolikinjom Sofijom, ženom koja je preživela strahote Aušvica. Zvuci žestokog vođenja ljubavi i još bučnijih svađa svakodnevno provociraju mladog južnjaka Stingoa, frustriranog pisca koji živi u jeftinoj sobi ispod njih. Kada se Stingo uplete u sudbine ljubavnika koji se istovremeno vole i mrze na površinu će isplivati mučna tajna o izboru koji će Sofiju zauvek progoniti.

Jedna od najboljih knjiga milenijuma po oceni Times Literary Supplementa.

Prodato u više od osam miliona primeraka.

Zavirite u neobičan svet Dragocene Ramocve.

Prvi roman u čuvenom serijalu Prva damska detektivska agencija

Odbegle kćeri. Nestali muževi. Preljubnici. Ako imate probleme i više niko ne može da vam pomogne, obratite se Dragocenoj Ramocve, jedinoj i najboljoj dami detektivu u Bocvani.

Nobelova nagrada za književnost 2019.

Po povratku u okolinu Pariza nakon godina provedenih na putu junak najnovije knjige Petera Handkea primoran je da ponovo napusti svoj dom. Povod? Osvetnički pohod radi ispravljanja nepravde načinjene njegovoj pokojnoj, „svetoj“ majci, koju je jedna novinarka oklevetala insinuirajući da je bila simpatizerka Trećeg rajha. Gde pronaći saučesnike za sprovođenje ovog plana? Zapravo, može li se ovde uopšte govoriti o planu ili je pak reč o impulsivnom gestu, pokretu bez unapred zadatog cilja?

Serijal Prva damska detektivska agencija dobio je British Books Awards i nagradu Dager Udruženja prisaca kriminalističkih romana.
Drugi roman u hit serijalu Prva damska detektivska agencija

Da li ste se već upoznali sa Mma Ramocve u Prvo damskoj detektivskoj agenciji? Ako jeste, sada je pravo vreme da joj se pridružite u novim uzbudljivim istragama.

Dragocenu Ramocve čeka mnogo nerazrešenih slučajeva, problematične supruge, zle kućne pomoćnice, ali više od svega želi da pomogne majci slomljenog srca čiji je sin davno nestao u afričkim ravnicama.

Dobitnik Nobelove nagrade
Ovim romanom, napisanim u svojoj 55. godini, Saramago otpočinje svoj jedinstven romansijerski pohod koji će trajati sledećih tridesetak godina i dati 15 romana, označavajući tako jednu od najuzbudljivijih i najplodnijih spisateljskih avantura u svetskoj književnosti s kraja XX i početka XXI veka po snazi piščevih uvida, poruka i opomena i osobenosti njegovog stila.

Najuži izbor za Bukerovu nagradu.
Najuži izbor za Gardijanovu nagradu.
Dobitnik Nagrade za nove glasove Fondova FT/Openhajmer.
Sredinom devedesetih godina XX veka devetogodišnji Bendžamin uživa u bezbrižnom detinjstvu rastući uz tri starija brata. Njegova porodica živi u Akureu, gradiću u Nigeriji. Kada im se strogi otac odseli poslom u dalek grad, braća koriste njegovo produženo odsustvo da beže iz škole i idu na pecanje. Na zlokobnoj, zabranjenoj obližnjoj reci sreću opasnog gradskog ludaka koji uverava najstarijeg dečaka kako mu je suđeno da pogine od ruke jednog od braće.