Evrobook

„Ne­moj da tra­ćiš sna­gu bri­nu­ći o ono­me što ne­maš. To je put ka ne­za­do­volj­stvu. Ume­sto to­ga, obra­ti pa­žnju na do­bro ko­je je već pri­sut­no u tvom ži­vo­tu a šta god da ra­diš, ra­di naj­bo­lje što mo­žeš. To do­no­si ra­dost.”

De­ca, shva­ti­la sam, ži­ve u sa­da­šnjo­sti. Ona se pot­pu­no pre­pu­šta­ju ono­me što vo­le. Pra­ve se va­žna. Vo­le se­be. De­ca su po pra­vi­lu ra­do­zna­la i ne po­zna­ju gra­ni­ce jer ni­su na­u­či­la da one po­sto­je, još uvek. De­ca ra­de šta im je vo­lja, sa­mo za­to što to že­le.
De­ca ima­ju od­go­vo­re, čo­ve­če.

Mo­gu­će je po­na­ša­ti se de­ti­nje a ne za­bo­ra­vi­ti ka­ko bi­ti funk­ci­o­nal­na, od­go­vor­na od­ra­sla oso­ba.