Knjige
Filip Rot

Sabatovo pozorište

Dobitnik Pulicerove i Bukerove nagrade
National Book Award
za najbolji roman
On je neumorni inadžija. On je neverovatan razvratnik. On ima nezajažljivu sklonost prema svemu nečuvenom. On je Miki Sabat, ostareli, razjareni bik od čoveka čija su neobuzdana bestidnost i posprdna drskost u srži čudesnog romana Filipa Rota. Sabatovo pozorište pripoveda Mikijevu priču posle smrti njegove ljubavnice, erotskog slobodnog duha, koja svojom preljubničkom smelošću nadmašuje čak i samog Mikija. Nekada sablažnjivo domišljat lutkar, Miki je sada u svojim srednjim šezdesetim i opsedaju ga duhovi — majke, voljenog brata, nestale prve žene, ljubavnice. Ucveljen i ojađen, on kreće na burno putovanje u prošlost, putovanje koje ga dovodi na ivicu ludila i propasti. Ali ma koliko se žarko udvarao smrti, on je odveć oduševljen životom da bi mu pošlo za rukom da umre.
Sabatovo pozorište je šaljivo delo epskih razmera, a Miki Sabat je njegov gargantuanski junak. On je ideolog ida, oličenje nedoličnog ponašanja i dionizijskog preterivanja. Međutim, vrlo je moguće da je on Rotov najveći lik, koji dominira njegovom najambicioznijom i najbogatijom knjigom.
„Ova izvrsno vragolasta knjiga spada u najbolje romane poslednjih godina… Rot je izrazito zabavno ozbiljan u pogledu života i smrti.“ The New York Times Book Review
565 štampanih stranica
Izdavač
Laguna
Da li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎

Utisci

  • Srđan Strajnićje podelio/la utisakпре 2 године

    Miki Sabat je propali lutkar, ženskaroš i ništarija, u trenutku kad se upoznajemo s njim 64 godine star (baš toliko ima i autor ovog prikaza!) koga, pored artritisa, proganjaju duhovi prošlosti, ali ga proganjaju, ništa manje žestoko, i sadašnjost i budućnost. Pošto smo Miki i ja vršnjaci, sasvim ga lepo razumem iako moj život nije ni izbliza uzbudljiv ali ni izbliza traumatičan kao njegov. Ne bih dalje da spojlujem, pa ću se zato osvrnuti na nekoliko stvari koje su mi privukle pažnju. Recimo, minucioznost Rotovih opisa čišćenja zubnog kamenca koje ne bih ni ja, po zanimanju stomatolog, bolje opisao. Ili tačnost opisa bekgraunda Drenke Balić, glavne junakinje romana i Sabatove seksualne opsesije, koja je rodom iz Splita, iz Titove Jugoslavije. Siguran sam da je razgovarao sa nekim stomatologom i nekim iz Jugoslavije pre nego što je napisao te stranice. Često se u komentarima na ovaj roman pominje pornografija kao odvraćajući faktor za mnoge. Što se tog aspekta tiče, „Sabatovo pozorište“ počinje žestoko, pa taj početak „počisti“ preosetljive, što je njihov gubitak. Pornografske scene s početka romana su tu da bi nas upoznale sa jednim od aspekata ličnosti Mikija Sabata (svakako ne jedinim!), a ona scena na kraju, možda najžešća, je tu da nam dočara koliko dvoje ljudi mogu biti bliski, koliko se dvoje ljudi mogu voleti. Nikada do sada nisam čitao pornografski materijal plačući, ali eto, nikad ne reci nikad. „Sabatovo pozorište“ je u stvari Sabatov život. Svi mi imamo detinjstvo u nekom svom Nju Džersiju, svi smo imali (ili imamo) roditelje, braću, sestre, svi smo imali žene (ili muškarce) koji su nas ostavljali, ili mi njih, ili su umirali, ili nestajali, svi smo nešto hteli, pa je ispalo nešto drugo, ili je ispalo baš ono što smo hteli pa nam se to nije svidelo, ili nam se svidelo, i svi, kad dođemo u Sabatove godine, razmišljamo o smrti. Pravimo rekapitulaciju života. Miki Sabat ju je uradio za sebe, ali ne može da je uradi za nas. To ćemo ipak morati sami. Samo što mi nemamo Filipa Rota da nam u tome pomogne.

  • maja05yu56324je podelio/la utisakпрошле године
    👍Vredna čitanja

Na policama za knjige

fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)