Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Mrtve Duše

U neimenovani grad ruske provincije stiže činovnik, „ni lep ni ružan, ni suviše debeo ni suviše tanak, ni star ni mlad“. Odmah po dolasku glavni junak Pavle Ivanovič Čičikov kreće da se upoznaje sa znamenitim stanovnicima, gubernijskom upravom i lokalnim zemljoposednicima, da bi zatim redom posetio njihova imanja kupujući „mrtve duše“. U feudalnoj Rusiji prve polovine XIX veka posednici su plaćali porez na svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, uključujući tu i kmetove, tj. duše. Kako se popis imovine obavljao svakih pet godina, vlastelin je plaćao porez i na one seljake koji su u međuvremenu umrli. Tu rupu u zakonu koristi Čičikov, „otkupljujući“ preminule seljake, ili bolje reći njihova imena, koje potom namerava da stavi pod hipoteku kao svoju imovinu i tako podigne veliki novac iz državne kase.
345 štampanih stranica

Ostale verzije

Da li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎

Utisci

    Mirko Milovanovicje podelio/la utisakпрошле године
    👍Vredna čitanja
    🔮Kompleksna
    💡Poučna
    🚀Čita se u jednom dahu

    Klasik nad klasicima.

    b1989981772je podelio/la utisakпре 8 месеци

    👌

    Vladica Jovanovicje podelio/la utisakпрошле године

    Super je

Citati

    Mirko Milovanovicje citiraoпрошле године
    Njegova žena… uostalom, oni su bili potpuno zadovoljni jedno drugim. Iako je prošlo više od osam godina kako su se uzeli, još uvek su jedno drugom donosili ili parčence jabuke ili slatkiš ili orah, i govorili dirljivo nežnim glasom koji je izražavao potpunu ljubav: „Otvori, dušice, svoja ustašca da ti metnem ovo parčence!“
    Indijanka Panje citiraoпре 3 године
    debeli nikad ne zauzimaju sporedna mesta, nego sve prva, a ako već gde sednu, oni sednu pouzdano i čvrsto
    Mirko Milovanovicje citiraoпрошле године
    Srećan je putnik koji je dugo putovao, po hladnoći, lapavici i blatu, naslušao se zveke zvoncadi, davao kola na opravku, svađao se i imao posla sa buntovnim upravnicima poštanskih stanica, sa kočijašima, kovačima i svakojakim usputnim huljama – pa na kraju krajeva ugleda poznati krov i svetlost što iz kuće do njega dopire; kad ugleda poznate sobe, čuje radosne uzvike čeljadi koja mu trče u susret, žagor i trčkaranje dece, tihi govor što umiruje dušu i što se prekida vatrenim poljupcima koji su kadri rasterati sve tužne misli. Srećan je čovek koji ima porodicu i takav kut; ali teško samcu.

Na policama za knjige

    Laguna
    Laguna
    • 1.2K
    • 4.5K
    Nejla P.
    Klasici
    • 62
    • 75
    Damjan V
    Klasici
    • 14
    • 32
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)