Ako dugo gledaš u ponor

Halilovic ima specifican stil pisanja, topao i pun sete. Ovo je druga njegova knjiga koju sam citala i sa obe sam odusevljena. Prica je teska, tera suze na oci, a opet nacin na koji on o tome pise je jednostavan i pitak.

Odlična. Duboka, iako mračna. Vredna čitanja.

Pisac ostaje veran svom shvatanju literature, da je dužan da gleda, sluša i beleži, život ljudi i njihove sudbine. Omogućava nam da čujemo glas obespravljenih, skrajnutih koji pate i stradaju isto sve vreme. Pred stvarnim patnjama ostajemo nemoćni, zatečeni.
Da li će pisac uspeti da skrene pogled sa ponora?
Sa nestrpljenjem očekujem sledeći roman.

Za mene veliko otkrovenje i osvježenje Enes Halilović.I ovaj roman i Ljudi bez grobova fenomenalni.Teske price,uzasno teske,ostavljaju bas dubok utisak.Da ne analiziram,pametujem,ali definitivno preporučujem.

Posvetite joj deo svog vremena, vredi vise od toga!

Divna knjiga,jedna od najboljih koje sam ikada pročitao..

izuzetno