Ana Bolava

U mraku

Prateći priču o Ani, junakinji ovog romana čiji je život određen rokovima, bilo onim za isporuku sakupljenog ljekovitog bilja ili za dostavljanje prevedenih tekstova, čitalac uranja u literarno putovanje koje ga vodi od sunčanog ljetnog dana do iznenadne oluje praćene gromoglasnom grmljavinom, od mirisa stare lipe do ustajale bolničke sobe, od oslobađajuće vožnje biciklom i obilazaka livada na kojima raste maslačak, kopriva, rosopas, hajdučka trava ili rastavić pa sve do tavana punog osušenih trava, stranih zvukova i nemira koji vrebaju iz tame. Ana Bolava je, ispisujući stranice o životu u jednom malom češkom gradu, napisala veličanstven roman o tijelu, ranjivosti i usamljenosti, roman o neprestanoj igri svjetlosti i mraka.
254 štampane stranice
Prvi put objavljeno
2019
Izdavač
Imprimatur

Utisci

    Jasna Prokovićje podelio/la utisakпре 4 месеца
    🙈Ne drži pažnju
    🔮Kompleksna
    💧Sentiš

    Sve vreme dok sam čitala, pitala sam se da li je ovo autobiografsko delo..kako inače napišeš knjigu u kojoj se iz dana u dan ponavlja branje lekovitog bilja, na 250 stranica, opisano u detalje..ne mogu da kažem da je knjiga loša, ima prelepih opisa, ima i poentu, verovatno, ali mi nije držala pažnju.

    Slavicaje podelio/la utisakпре 10 месеци
    👍Vredna čitanja

Citati

    Jasna Prokovićje citiralaпре 4 месеца
    Volim zapuštene ćoškove na kojima se trava ne seče i na kojima raste gomila koprive. Većina kopriva nije za berbu, jer na njih pišaju psi, ali lepo je videti kako bi se priroda ponašala kada je niko ne bi krotio. Bila bi predivna, a to saznanje čoveku slama srce.
    anchi.chitichje citiraoпре 10 дана
    Malograđanski smrtnici nikada neće shvatiti šta je jednoj vili potrebno u životu.
    Jasna Prokovićje citiralaпре 4 месеца
    Put do trga je ravan i bezbedan, a kad ne stiskam pedale kao luda, pustim korman i raširim ruke u vazduhu. Letim prostorom koji je ispunjen vrućinom zbog početka leta i koji će za nekoliko sati biti rashlađen bujicom kiše. Skidam gumicu s kose i prostorom se njišem na sve strane. Želim da zatvorim oči i odletim, ali moram da se kontrolišem, ipak su neki ljudi na ulici i mogli bi reći da se ne ponašam prikladno. Malograđanski smrtnici nikada neće shvatiti šta je jednoj vili potrebno u životu.

Na policama za knjige

    Vladan Radojicic
    Романи
    • 732
    • 17
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)